Kako se pravi Rakija od Šljiva | Proces vrenja

Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma. Naravno da je moguće koristiti prezrelo ili djelimično oštećeno voće koje nije prikladno za drugi vid konzumacije ili skladištenja, ali najkvalitenija rakija se dobija od zrelih, očuvanih i neoštećenih plodova šljive.

Šljiva treba da se ostavi da dozrije na grani što je to duže moguće a nakon branja ih takođe treba ostaviti da odleže dok se ne smežuraju. Na taj način se postiže najveći procentualni sadržaj šećera, i on se za šljive kreće i do 15 posto. Iako se smatra nekvalitenom šljivom, autohtona bjela šljiva ili bjelik ima jako visok procentualni udio šećera u masi pa je zato rado koristimo za mješanje sa kvalitenijim i selektiranim sortama plave šljive. Na taj način se i dobija rakija sa izraženom voćnom aromom pa je samim tim i prijatnija je za konzumaciju.

Kom se čuva na tamnom i umjereno toplom mjestu (15-20ºC)da bi se proces fermentacije obavio postepeno. Za proces vrenja su najbitniji voćni šećer ili saharoza, bjelančevine, vitamini kao i razne kiseline. Proces vrenja uzrokuje kvasac koji je zapravo jednoćelijski organizam iz porodice gljiva. Uloga kvasca u vrenju je da pretvori sav šećer iz šlljiva u alkohol i da se taj proces izvrši u potpunosti odnosno da se sav šećer pretvori u etil alkohol bez nepoželjnih nusproizvoda, kao i da obezbjedi potrebne arome komini koje poslije doprinose ukusu i mirisu koji će imati rakija. Sam proces treba da se obavlja bez prisustva vazduha, te je tako potrebno celofanom prekriti i povezati kacu da bi se to postiglo. Kao najvažniji produkt vrenja nastaje etil alkohol ili etanol i to je zapravo alkohol koji se pije. Lakši je od vode jer mu je specifična gustina manja, a takođe ima i nižu tačku isparavanja od vode. Metil alkohol ili metanol je takođe produkt alkoholnog vrenja po ukusu i mirisu je jako sličan etanolu ali je zapravo otrovan i u većim količinama može da prouzrokuje slijepilo. Pošto mu je tačka isparavanja niža od etil alkohola, najviše ga ima u prvom toku destilacije pa ga je na taj način moguće izdvojiti. Nakon toga, tu je glicerin koji je takođe alkohol i predstavlja slatkastu uljanu tečnost. Poželjan je sastojak ali se tokom destilacije ne pretvara u rakiju. Acetaldehid se javlja kod nepravilnog procesa vrenja, snažnog je i prodornog mirisa, nepožaljen je ali se takođe zbog jako niske tačke isparavanja nalazi samo u prvom toku rakije pa ga je na taj način moguće izdvojiti. Ugljen dioksid takođe nastaje kao produkt vrenja i ispunjava prostor iznad koma pošto je teži od vazduha pa ga na taj način istisne. Koristan je, jer se na taj način sprečava nastanak bakterija kojima je za razvoj potreban kiseonik. Patoka je mješavina viših alkohola čija je tačka isparavanja viša nego kod od etila. Neprijatnog je ukusa i mirisa i nije poželjna u destilatu i iz njega izdvaja kao treći tok. Arome nastaju kao još jedan od produkata djelovanja kvasca i zapravo predstavljaju etere koji daju fini ukus i miris koji rakija na kraju dobije.

Kao što je gore navedeno, da bi procenat šećera bio što viši potrebno je da se koriste zreli plodovi šljive koji su zadržali aromu, a takođe je potrebno i voditi računa da u komini nema neželjenih primjesa kao što su trava, lišće ili zemlja. Za najbolje rezultate bi bilo dobro iz šljiva povaditi koštice pošto one predstavljaju suhu materiju ne rastvorljivu u vodi, koja uz peteljku i pokožicu ne doprinose kvalitetu dobijene rakije. Kom je potrebno provjeravati s vremena na vrijeme da bi se ustanovilo kada je proces vrenja završen odnosno kada je kom dozreo za pripremu i proces pečenja rakije, a posebno treba voditi računa da ne prezrije, odnosno ukisne zbog povećane pojave sirćetne kiseline koja je nezaobilazna u svakom procesu vrenja.Takođe treba voditi računa da ne dođe do prevrtanja krovine pošto bi se na taj način potpuno upropastio kom.

2012
07/15
CATEGORY
rakija sljiva
TAGS







Komentariši

Rakija od sljiva

plava šljiva

najbolja rakija se pravi od na vrijeme ubranih šljiva

Rakija je alkoholno piće koje se pravi od raznih vrsta voća pa odatle i potiče generički naziv voćna rakija. Rekao bih da je u pitanju pleonazam pošto se rakija na ovim prostorima i inače pravi od voća. Pravljenje rakije od raži ili krompira ne bih uzimao u razmatranje. Najpoznatije su: rakija od jabuka ili jabukovača, rakija od krušaka, kruškovača ili viljamovka, rakija od dunja dunjovača, rakija od grožđa ili loza, ali rakija koja je jednostavno majka svih rakija je rakija od šljiva ili šljivovica. Orahovača je u osnovi rakija od šljiva u koju se dodaju orasi i šećer tako da dobija zagasito tamnu boju i aromu oraha te predstavlja piće koje jako liči na liker. Travarica je ponovo uglavnom rakija od šliva u koje se dodaju različite biljke ili korijeni biljaka radi ukusa ili ljekovitih svojstava. Rakija se dobija destilacijom džibre ili koma u rakijskim kazanima i može biti destilovana jednom a može biti i prepečenica. Rakija šljiva ima dugu tradiciju na ovim prostorima iako je u protekloj deceniji izgubila na popularnosti u odnosu na ostala alkoholna pića. Skorašnja ponovna popularizacija i vraćanje korjenima i tradiciji je donijela i nov marketiški pristup i brendiranje rakije kao autohtonog prozvoda sa balkana, pa smo tako svjedoci nicanja ugostiteljskih objekata kao što je rakia bar npr. Razlog za ovu pojavu su stranci i turisti koji prepoznaju da je domaća rakija umnogome kvalitetnija od industrijski proizvedenih alkoholnih pića. Kvaliitetna rakija koja je odležala nekoliko godina može da se mjeri po kvalitetu sa bilo kojim whiskey-em ili votkom dok ostala alkoholna industrijska obojena pića i ne vrijedi porediti. Nemoguće je sa druge strane i zamisliti bilo kakvo slavlje ili veselje a da nije zastupljena rakija kao piće. Francuzi imaju svoje ritualno ispijanje vina uz obroke ali po meni je nezamisliv bilo kakav svečani ručak a da se kao aperitiv ne služi rakija. Rakija se konzumira iz rakijskih čašica a u novije vrijeme po etno restoranima su to obično čokanjčići koji se poslužuju u drvenoj posudi sa ledom. Za rakiju inače nema uvriježenog pravila na kojoj temperaturi treba da se servira pa tako da to zavisi od afiniteta konzumenata, te varira od sobne temperature do one ohlađene u frižideru. Prilikom proizvodnje rakija je bezbojna a zavisno od načina skladištenja može da poprimi boju drveta, jer se najčešće čuva u hrastovom bačvama ili buradima. Zavisno od načina destilacije rakija ima sa različitim procentualnim udjelom alkohola, tako da se on kreće od 40 stepeni za rakije koje su jednom destilisane pa do preko 50 za prepečenice. Gradiranje rakije se vrši jednostavnim uređajem za mjerenje gustine, koji se potapa u rakiju, te se tako određuje jačina rakije u stepenima i gradima. Takođe postoje komparativne tablice koje uzimaju u obzir i temperaturu prilikom gradiranja ali najbolji način ocjene po mene je svakako jezik. Ukoliko vam se rakija sviđa na okus, kakve veze ima koliko ima stepeni.

2012
06/23
CATEGORY
rakija sljiva
TAGS






1 komentar